PUTEVI NADE: osvrt na prvi serijal

U periodu april/jul 2009. godine na RTV 1 emitovano je sedamnaest polusatnih emisija "Putevi nade" posvećene izbegličkoj problematici. Na početku u terminu nedeljom pre podne, ali zbog velikog interesovanja, termin je pomeren za petak, sa početkom u 19.00 sati. Projekat je snimljen sredstvima EU , uz podršku kancelarije UNHCR-a iz Beograda i institucijonalnu saradnju i učešće Izvršnog veća Vojvodine, odnosno Fonda za pomoć izbeglim, prognanim i ratom raseljenih lica AP Vojvodine.

Koncept emisije uglavnom je činio razgovor sa gostom, snimljen u studiju, dok su drugi deo emisije predstavljale reportaže koje su govorile o primerima i problemima lokalne integracije, odnosno repatrijacije.

PUTEVI NADE:

Problematika izbeglištva traje osamnaest godine,odnosno od "Oluje" cetrnaest.emisija je informisala izbegličku populaciju o svim bitnim, aktuelnim temama u zemljama porekla , ali i događanjima u našoj zemlji koja bi neposredno uticala na što brže razrešenje problema.

Ovaj projekat je informisao i domicilno stanovništvo o ovom problemu i skrenuo pažnju da proces još traje i da je potrebno mnogo rada, ali i ozbiljnih finansijskih sredstava.

Emisijama skreće se pažnja i svim institucijama u zemlji, nevladinom sektoru, ali i međunarodnoj javnosti da izbeglištvo izazvano ratom, u našoj zemlji još egzistira, a da za razrešenje treba i međunarodnog uticaja, sredstava i jos aktivnog i objektivnog rada.

PUTEVI NADE:

- intervjui -

U toku serijala intervjuisni su svi relevantni predstavnici međunarodnih organizacija (UNHCR, kancelarija Beograd, Zagreb..) predstavnici Republičke i Pokrajinske izvršne vlasti koji rade na zbrinjavanju izbeglih lica kao i lica zadužena na lokalu, dakle opštinski poverenici. U seriji su svoje opravdano mesto zauzimali i svi iz nevladinog sektora: HCIT, Regionalni odbor za pomoc izbeglim, Inter-sos.. i.t.d.

- kolektivni centri -

Priče iz kolektivnih centara koji se nalaze na teritoriji Vojvodine, odslikali su stanje i raspoloženje izbegliih lica..odslikali su i njihovu apatiju i nemoć da iskorače u svet i preuzmu odgovornost, jer dug period boravka u njemu ostavio je neizbrisiv trag. Videli smo sudbinu centra u Deliblatskoj peščari, zatim u Staroj Pazovi, Kovinu.

- lokalna integracija -

Prilog Mladenovo, najkompletniji, najefektniji (14.emisija) i time se u potpunosti opravdava smisao, postojanje i rad Fonda. Iz programa otkupa seoskih kuća, trajno i održivo zbrinute su izbegličke porodice koje su za svoje mesto boravka odabrale selo Mladenovo, kod Bačke Palanke.

- repatrijacija -

S obzirom da ovih priča nema na našim ekranima, već time dobijaju ekskluzivnost i izdvajaju se.Osma emisija iz RH, Vrhovine je najgledljivija u serijalu, najkompletnija najkvalitetnija.veoma je lep i prilog iz Mazina, Hrvatska zatim porodica Eror, dok je najkvlitetniji prilog iz desete emisije g. Drča, povratnik, iz Kašića.Poslednje dve emisije iz Bosne, imaju svoj cilj i kvalitet jer veoma detaljno govore o održivom povratku.

-ostalo-

Razglednica Knin (10.emisija) ima svoje mesto ukoliko se dopuni podacima o broju srpskog stanovnistva pre rata i sada..takođe orgulje u Zadru imaju svoju funkciju,ako se naglasi da toliko i toliko Srba to nije u mogucnosti da čuje.deo izjave savetnika MUP-a Hrvatske zbog uvredljivog karaktera trebalo je biti izostavljeno. Zadružna inicijativa (7. emisija), izuzetno efektan i koristan prilog i primer pozitivne međusobne saradnje izbeglih lica ovde i u zemlji porekla.

Reportaža o poklonu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Izvršnog veća APV u semenskoj robi i sadnom materijalu očekujemo da u narednom serijalu pruži gledaocima celovitu informaciju..videćemo ko su primaoci pomoći i kakvi su rezultati...

- Zbog problema koji je jos otvoren i potrebe da informacija stigne pravovremeno.ekipa PUTEVI NADE nastavlja sa snimanjem, a produžetak ugovora izmedju UNHCR-a, zatim Fonda i produkcijske agencije za nekoliko dana biće obnovljen, istakao je direktor Fonda, gospodin Pavlović.